Oznaka: eurofond

Sud utvrđuje da li se Šotra potpisao stojeći

vijesti.me / 18.05.2013.

Boiša Šotra (foto: arhiva Vijesti)

Sudski vještak se nije mogao izjasniti da li je direktor Eurofonda ozvaničio dokument Prve banke o kreditu

 Na dokumentu Prve banke, koji je grafolog pokušao da vještači nije vidljiv potpis Šotre već “škrabotina” od nekoliko isprekidanih linija, koju je prema nalazu vještaka mogao napisati bilo ko. „Ne radi se o potpisu u punom imenu i prezimenu već o potpisu koji se ne može nazvati ni parafom tako da nije podoban za vještačenje. O tome da li se on namjerno tako potpisao ne mogu se izjasniti“, izjavila je Kontić. Ona je dalje istakla da je u svojoj praksi imala slučajeva “da neko pokuša da izmijeni svoj potpis”, ali da se u ovom slučaju ne može izjasniti. „Može biti bilo ko na planeti“, prokomentarisao je Šotrin advokat Milan Vujošević. „Pa i Boiša Šotra“, dodala je advokatica Prve banke Ksenija Franović, insistirajući da to uđe u sudski zapisnik što se na kraju zaista i desilo. Franović je nekoliko puta insistirala da Kasalica objasni “u kom položaju i na koji način je Šotra potpisao sporni akt”. Kasalica je u jednom trenutku skoro ustao kako bi objasnio kako se to navodno desilo, ali je nakon prigovora Šotrinog advokata upućenog sudiji brzo zaustavljen. Vujošević je tražio da se na naredno ročište pozove i Šotra kako bi Kasalica u njegovom prisustvu objasnio na koji način je potpisan sporni akt. Njegovu sugestiju je prihvatila sutkinja Popović.

Spor između Eurofonda i Prve banke počeo je ranije u Osnovnom sudu tako što je Eurofond tužio Prvu banku tvrdeći da im je sa računa nezakonito skinula 1,56 miliona eura kojim su namjeravali da plate porez. Prva banka, čiji je najveći vlasnik sa 41 odsto učešća premijerov brat Aco Đukanović, kontratužbom pred Privrednim sudom tereti Eurofond, koji kontroliše biznismen Veselin Barović, zbog neispunjenja protokola potpisanog 2. septembra 2009. kojim je bio predviđen povratak kredita za više fizičkih lica kojima je taj fond bio žirant. Glavni problem je nastao jer Eurofond nikada nije naknadno potpisao ugovor o kreditu u iznosu od 4,1 miliona eura, na koji je bez konačne saglasnosti fonda insistirala Prva banka. Na taj način Eurofond je trebalo da izmiri kredite za Veselina Barovića, Miloša Drizića i Rajka Mihovića, koji su se zadužili u Prvoj banci, kupili plac u Štoju, ali kredit u iznosu od 5,68 miliona eura nijesu vratili. Spor između Eurofonda i Prve banke počeo je ranije u Osnovnom sudu tako što je Eurofond tužio Prvu banku tvrdeći da im je sa računa nezakonito skinula 1,56 miliona eura kojim su namjeravali da plate porez. Prema prvostepenoj presudi donijetoj prije nešto više od mjesec, Prva banka treba sa kamatama da vrati 1,8 miliona eura. Prva banka se žalila Višem sudu, koji još nije o tome odlučivao.Ranije je Petrašin Kasalica izjavio pred sudom da je tuženi Eurofond šest puta, od novembra 2009. kada je obavljeno knjiženje imovine u Štoju na Prvu banku, pozivan da potpiše ugovor o kupoprodaji i kreditu, ali da se nije odazvao ili dao bilo kakvo objašnjenje.

Grafolog utvrđuje laže li Prva ili Eurofond

vijesti.me / 08.03.2013.

Direktor Eurofonda Boiša Šotra saopštio je juče u Privrednom sudu da 19. jula 2010. godine nije potpisao ugovor o kreditu sa Prvom bankom i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zemljišta u Štoju, kako je to ustvrdio tokom suočavanja predstavnik Prve banke zadužen za pravne poslove Petrašin Kasalica.

Zbog toga je Privredni sud na kraju jučerašnje rasprave u sporu Prve banke protiv Eurofonda naložio da se obavi grafološko vještačenje potpisa na ugovor koji su pokazali predstavnici Prve banke i odgodio ročište za 25. mart.

“Ovaj akt mi je lično potpisao i stavio pečat Eurofonda”, rekao je između ostalog Petrašin, ali je to Šotra negirao više puta

Šotra je kazao da Eurofond nije bio u kreditnom odnosu sa Prvom bankom, ali nije sporio da je zaključio protokol na koji se poziva Prva banka.

“Tužilac je zemljište koje su fizička lica dala kao obezbjeđenje po ugovorima o kreditu uknjižio na svoje ime i izdao im potvrde da su izmirili kreditne obaveze. Eurofond u tom periodu nije mogao zaključiti ugovor o kreditu jer su na snazi bile mjere Centralne banke kada Prvoj banci nije bilo dozvoljeno odobravanje kredita. Pozvali su nas tek devet mjeseci nakon što su skinuli 1,6 miliona eura sa računa Eurofonda i upisali se kao vlasnici imovine fizičkih lica, koju nijesu mogli prodati ni za devet ni pet miliona eura”, istakao je Šotra. “Ovaj akt mi je lično potpisao i stavio pečat Eurofonda”, rekao je između ostalog Petrašin, ali je to Šotra negirao više puta

On je naveo da je siptomatično to što Prva banka nije odmah skinula novac sa njihovog računa, već tek poslije devet mjeseci kada je prispjelo plaćanje obaveza Eurofonda po osnovu poreza na dobit.

Kasalica je nazvao Šotrine tvrdnje o protokolu “apsolutno neistinitim i lažnim”.

“Nemojte me prepadati gospodine Kasalica”, izvratio mu je Šotra.

Kasalica, koji je bio na čelu sektora za pravne poslove, istakao je da je čak šest puta tražio od direktora Eurofonda da se pristupi zaključenju Ugovora o kreditu u skladu sa prethodno sačinjenim protokolom.

“Rekao je da se imovina prvo prenese na Prvu banku, a potom proda Eurofondu, da ne bi Eurofond čiji je suvlasnik Veselin Barović kupovala zemlju od Barovića”, naglasio je Kasalica.

Šotra je to međutim odlučno negirao i saopštio da jedino može prihvatiti takvu konstataciju ukoliko je Kasalica priloži sudu u pisanoj formi.

Spor između Eurofonda, koji kontroliše i Veselin Barović, i Prve banke, čiji je najveći akcionar Aco Đukanović, počeo je tako što je Eurofond tužio Prvu banku Osnovnom sudu, tvrdeći da mu je sa računa skinula nezakonito 1,56 miliona eura kojim su namjeravali da plate porez (ukupan “dug” sa kamatama je 1,8 miliona). Presuda u tom sporu biće saopštena 1. aprila.

Pred Privrednim sudom je uslijedila kontratužba banke zbog neispunjenja protokola potpisanog 2. septembra 2009. godine sa Eurofondom, kojim je bio predviđen povratak kredita za više fizičkih lica kojima je taj fond bio žirant. Glavni problem u ovom sporu je nastao zato što Eurofond nije naknadno potpisao Ugovor o kreditu u iznosu od 4,1 miliona eura, na koji je bez konačne saglasnosti Eurofonda insistirala Prva banka. Na taj način Eurofond bi izmirio kreditne obaveze za tri fizička lica Veselina Barovića, Miloša Drizića i Rajka Mihovića, koji su se zadužili u Prvoj banci, kupili plac u Štoju, ali kredit u iznosu od 5,68 miliona eura nijesu vratili.

“Petre, nek’ se šefovi dogovore”

Svjedok Kasalica juče je istakao da je tuženi Eurofond šest puta, od novembra 2009. kada je obavljeno knjiženje imovine u Štoju na Prvu banku, pozivan da potpiše ugovor o kupoprodaji i kreditu, ali da se nije odazvao ili dao bilo kakvo objašnjenje.

“Osim pismenog pozivanja, dva-tri puta sam lično obavio telefonski razgovor sa Šotrom i pozivao ga da potpiše ugovore i sva tri puta mi je saopštio: “Petre, nek’ se šefovi dogovore”, naveo je Kasalica, a direktor Eurofonda potvrdio te njegove navode. Glavni šef u Prvoj banci je Aco Đukanović, a u Eurofondu Veselin Barović.

Novcem akcionara Eurofond vraćao tuđe kredite

vijesti.me / 14.02.2013

Podgorica – U sporu Prve banke protiv Eurofonda juče je nastavljena rasprava svjedočenjem Petrašina Kasalice, savjetnika izvršnog direktora za pravne poslove Prve banke, koji je saopštio da je direktor fonda Boiša Šotra, prije nešto više od tri godine, prvi predložio toj banci da naplati dug od spornih 1,6 miliona eura, koliko je u tom trenutku bilo na bankarskom računu fonda.
Kasalica je u svjedočenju iznio različite detalje u vezi s ovim slučajem u odnosu na Šotrinu raniju izjavu, zbog čega je sutkinja Milica Popović prihvatila predlog advokata Eurofonda Milana Vujoševića da se na idućem ročištu 7. marta obavi njihovo suočavanje.

Eurofond je tužio Prvu banku, pred Osnovnim sudom, tvrdeći da mu je sa računa skinula 1,56 miliona eura kojim su namjeravali da plate porez (ukupan “dug” sa kamatama je 1,8 miliona). Pred Privrednim sudom je uslijedila kontratužba banke koju kontrolišu braća, biznismen i premijer Aco i Milo Ðukanović, zbog neispunjenja Protokola potpisanog 2. septembra 2009. godine sa Eurofondom, kojim je bio predviđen povratak kredita za više fizičkih lica kojima je taj fond bio žirant.

Kasalica je, između ostalog, rekao da bez obzira na mjere Centralne banke prema Prvoj banci nije bilo smetnje da se u ovom slučaju dužniku dozvoli restrukturiranje kredita.
On je tokom svjedočenja otkrio manjinskim akcionarima Eurofonda manje poznate detalje o tome kako su novcem tog fonda vraćani višemilionski krediti više povezanih lica sa Veselinom Barovićem. Prema protokolu, Eurofond je, poslije proda je akcija Elektroprivrede, vratio kredit Monte Adrie broker diler, ovlašćenog posrednika na berzi, odobren od Prve banke na način što je otkupio njen poslovni prostor za visinu duga od 350.000 eura. Radisav Živković i Saša Živanović su preuzeli dug Gorana Kažića da bi Eurofond potom otkupio njihove hipotekovane nepokretnosti za iznos od 1,15 miliona eura.

Sve navedene nepokretnosti, prema riječima Kasalice, Eurofond je “uknjižio na svoje ime”.
Prema tvrdnjama iz banke, problem je nastao što Eurofond nije izmirio kreditne obaveze za još tri fizička lica Veselina Barovića (akcionara Eurofonda), Miloša Drizića i Rajka Mihovića, koji su se zadužili u Prvoj, kupili plac na primorju, ali kredit u iznosu od 5,68 miliona eura nijesu vratili.

Ideja Prve banke i Eurofonda bila je da banka naplati 1,6 miliona eura, koje je fond imao na računu, i odobri mu dodatni kredit od 4,15 miliona eura. Menadžeri Eurofonda tvrde da nijesu to potpisali, a Prva banka je na osnovu Protokola skinula sa računa fonda 1,6 miliona eura. “U više navrata sam kontaktirao Šotru da se pristupi potpisivanju ovih ugovora, međutim, bezuspješno”, rekao je Kasalica. Odgovarajući na pitanje sutkinje Popović, Kasalica je objasnio “da se pristupilo ovakvom načinu izmirenja kreditnih obaveza navedenih korisnika, jer je to bila isključivo inicijativa Eurofonda”.
Eurofond nije dao pismeno objašnjenje zbog čega je odbio da potpiše ugovor o novom kreditu.